ЕЛЕКТРОНСКА ИЗДАЊА

ЕЛЕКТРОНСКА ИЗДАЊА
ПОВОЉНА, ЧЕТВОРОГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА

среда, 28. јул 2010.

Iz letnjeg dvobroja 3-4/2010. godine, prilozi

MOGUĆNOST OSTRVA




Naslov ovog teksta tek na prvi pogled nema veze sa onim o čemu ćemo u njemu govoriti. Upućeni čitalac zna da je naslov preuzet i da ponavlja naslov jednog Hulebekovog  (M. Houellebecq) romana. S druge strane i istini za volju mi se nismo ni trudili da našem tekstu damo odgovarjući naslov. Zašto? – Iz prostog razloga što je tema o kojoj ćemo u ovom radu pisati manje-više mučna a praksa o kojoj tema govori ponavljajuća i večna. A tema je: kultovi u srpskoj književnosti, kanon, načini vrednovanja, utopije prevrednovanja. Sada i ovde.
Ovaj rad započećemo jednom rečenicom-citatom i istu odmah napustiti. U jednoj knjizi francuski filosof (na žalost kod nas gotovo nepoznat) Mišel Ser (M. Serres) kaže: „Čovek čoveku nije vuk, no je čovek za čoveka gnjida“. Ostavimo sada ovu rečenicu po strani, ali je zapamtimo. Nije da ne „paše“ kada je reč o temi. I još jedan navod koji ovoga puta potiče od Vitgenštajna (L. Wittgenstein), a odnosi se na ono što je u Srbiji, ne samo današnjoj, nemoguće očekivati da bude napisano. Vitgenštajn kaže : «Ako bi neko bio u stanju da napiše jednu knjigu o etici, jednu uistinu pravu knjigu o etici, ta bi knjiga jednim udarcem poništila sve druge knjige ovoga sveta». Sudeći kako u državi Srbiji stoji u književno-kritičkoj praksi niko u toj zemlji nije ni slova napisao iz predmeta i na temu etike pa se stoga u Srbiji promovišu one beletrističke knjige koje bi u drugim delovima sveta bile proglašene za smeće. (Na primer « Nedremano oko » Rajka Petrova Noga). Književnost je prepuštena zaštićenim svedocima. Zaštićeni svedoci trebaće da pričaju o zaštićenim piscima, a o kazni zbog etičkih nepočinstava neće biti ni govora. Naprotiv : što više nepočinstava, to više zadataka. Proverena kritika piše o proverenim piscima. Drugih pisaca nema, koliko ni drugih kritičara.
Okrenimo se na kratko otužnoj praksi.
U 3107 broju NIN-a (15. jul 2010) Mihajlo Pantić piše o dobitniku ovogodišnje nagrade «Vasko Popa» Ivanu Rastegorcu a u istom broju autor/ka sa inicijalima T. Nj piše : «Nagrada ’Moma Dimić’ Mihajlu Pantiću – Otkrića nepoznatog».  Samo tim povodom autor ovih redova bi mogao da napiše desetak petnaestak stranica. (Unutar « povoda » kao u žiži skupljaju se teme: književne nagrade, sociologija književnog polja, književna teorija  u okviru koje je ovde važna problematika mogućnosti tumačenja poezije, govor medija o književnosti, razlozi i protivrazlozi za angažovanje jednog kritičara da godinama piše za jedan nedeljnik. Šta, dakle, to Mihajlo Pantić zna više o poeziji od jednog prosečnog kritičara koji se ne zove Mihajlo Pantić? I da odmah odgovorimo na ovo pitanje : - Ništa ! Dakle, to što Pantić piše o poeziji u nedeljniku NIN nije stvar izuzetnosti čoveka  jedne struke, nego stvar uredjivačke koncepcije jednog nedeljnika da ne dopusti da o poeziji pišu i drugi stručnjaci, nego je bilo odlučeno da jedan glas i jedan čovek jednog i istog ukusa nameće čitaocima svoje autore. Ukoliko je « odlučivano », i ukoliko se autor, naravno, nije sam prijavio da vrši posao kritičara savremene srpske poezije Konačno, valja postaviti pitanje kakav je Mihajlo Pantić izuetan srpski književnik pa da se njegovo ime u jednom broju uglednog nedeljnika pojavljuje dva puta u različitim kontekstima: jedanput je on pisac književne kritike, drugi put knjževna kritika piše o njemu ? Imena nekih pisaca ne pojavljuju se u NIN-u ni jedanput u deset-petnaest godina, ako ikada!). 
Kada je reč o inflaciji prisustva jedne ličnosti u savremenom književnom svetu Srbije onda je ime Gojka Božovića nezaobilazno. Gojko Božović (1972) nesvršeni student! Opšte književnosti i teorije književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu, (inače sebe u nekim medijim pretstavlja kao diplomiranog, što nije tačno!), čovek, dakle, oficijelno bez neophodnih znanja koje pružaju studije književnosti, jedan je od najzaposlenijih srpskih književnih činovnika. Samo ovlašan pregled njegovih funkcija tokom zadnjih nekoliko godina daje ove rezultate: član upravnog odbora Srpskog PEN-a, jedno vreme na čelu Komisije za nacionalne penzije za umetnike (te funkcije se, kako kaže, « prihvatio posle mnogih razgovora i dilema »), član Saveta Sajma knjiga, članpetočlane Komisije za izbor deset srpskih romana za medjunarodnu ediciju « Sto slovenskih romana » čiji će projekat na predlog PEN Centra izneti privatna izdavačka kuća « Arhipelag » čiji je on vlasnik i direktor, daleke 1995 i 1996 godine mladjani Božović star svega dvadesettri-dvadesetčetiri godine član je žirija za dodelu Ninove nagrade, jedan je od urednika beogradskog časopisa « Književnost », bivši urednik (tada takodje nesvršeni student) u izdavačkoj kući « Vreme knjige », član Uredjivačkog odbora Istok-Zapad, član žirija nagrade « Tipar » za humorističko-satirična dela, član žirija za književnu nagradu « Djura Djukanov », član žirija za dodelu stipendije iz Fonda Borislav Pekić, tvorac državne antologije poezije na engleskom i srpskom jeziku (« Places We Lowe«, 2006 i  « Mesta koja volimo », 2009), pisac po narudžbi teksta « Svetska književnost iz Srbije » za potrebe Ministarstva Kulture Srbije na proteklom lajpciškom Sajmu knjiga, jedan od 47 pisaca u brošuri « Pisci Srbije » (od Isidore Sekulić,  Iva Andrića i Miloša Crnjanskog do Gojka Božovića) izdatoj od strane srpskog PEN-a i koju je on uredio u saradnji sa Mihajlom Pantićem. Za pet objavljenih knjige poezije izmedju 1991 i 2006 godine i jednu esejističku knjigu dobio četiri književne nagrade. Izdavačka kuća mu je smeštena unutar prostorija Srpskog PEN-a., čiji je pretsednik Vida Ognjenović, potpredsednica Demokratske stranke i ......

Boško Tomašević


      __________

        Napomena urednika:
     
         U pripremi je štampanje letnjeg dvobroja "Braničeva" 3-4/2010, koji objavljuje vrlo kritičke tekstove o suštini savremene srpske književne kritike. 

 Urednik Aleksandar Lukić (snimak iz Španije). Najsrdačniji pozdrav svim agilnim saradnicima časopisa "Branićevo"
        

среда, 21. јул 2010.

Edicija „Braničevo“ poklonila 1000 knjiga

Požarevac - Nedavno je Ministarstvo za kulturu uradilo projekat Godina knjige i jezika i u okviru tog projekta pokrenulo akciju „Knjiga za sve“. Taj projekat su podržali pored Ministarstva za kulturu i Narodna biblioteka, kao i medijske kuće RDP „B92“ i Izdavačko preduzeće „Dan Graf“ u okviru kojeg se izdaje dnevni list „Danas“. Oni su potpisali protokol o međusobnoj saradnji sa jasno definisanim zadacima, a koji se odnose na prikupljanju i distribuiranju knjiga sredinama kojima su potrebne i redovnim medijskim praćenjem akcije „Knjiga za sve“. Prve knjige u akciji su nedavno podeljene biblioteci u Gračanici.
Među prvima koji su podržali akciju Ministarstva za kulturu je požarevački Centar za kulturu i njihova edicija „Braničevo“. Oni su preko dnevnog lista Danas stupili u kontakt sa ministarstvom, gde su se dogovorili da će akciju „Knjiga za sve“ podržati tako što će pokloniti 1000 knjiga sadržanih u 13 najnovijih naslova iz svoje edicije „Braničevo“.
Dogovor se realizovao već u petak, 9. jula kada su knjige, ukupno 1030, otišle za Beograd gde će se odrediti kada i gde će se distribuirati. Zbog tog čina požarevačkog Centra za kulturu Ministarsrstvo im je uputilo dopis sledeće sadržine:
- Zahvaljujem Vam se u ime Ministarstva kulture što ste uzeli učešća u Godini knjige i jezika i akciji „Knjiga za sve“ koja se u okviru projekta realizuje. Sigurni smo da će 1.000 publikacija iz Vaše edicije „Braničevo“ biti značajne za sredine kojima nedostaju publikacije- navodi se u dopisu.
Predsednik Upravnog odbora „Centra za kulturu“ Požarevac, Milisav Milenković, sa zadovoljstvom je podržao pomenutu akciju....

Odjek u štampi: Blic, Novosti....