Стаистика: ЧИТАОЦИ Едиције БРАНИЧЕВО

(Четвртак, 20. октобар 2011)

Шта каже кантар?

Укупно прикаѕа страница = 2.411  (20. 10. 2011, око 14 ч.)

4 приказа јуче (19. 10. 2011)

Извори саобраћаја

Посредни

13.10.2011. 14.00 – 20.10.2011. 13.00

http://sazvezdjez.blogspot.com/    3

http://www.czkpo.rs/edicija.html   2

http://belatukadruz.wordpress.com/ 1

http://sites.google.com/site/orkestarsuz/prevrednovane-greske/b-l-belatukadruz 1

 и др.

Приказа странице прошлог месеца: 160

Прикази странице по земљама:

Србија    1684

Сједињене Америчке Државе  134

Русија    70

Холандија   64

Украјина      48

Босна и Херцеговина  43

Нигерија     43

Немачка     39

Француска   28

          

БРАНИЧЕВО 5-6/2011

Нови број Браничева тренутно је у штампи. Посвећен је у целини парадоксу књижевне лустрације.

Видети више: https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/andeo-sa-lampom/novidvobrojbraniceva5-62011

О НАШОЈ САВРЕМЕНОЈ ПОЕЗИЈИ / Момчило Настасијевић

Из најновијег двоброја часописа БРАНИЧЕВО, бр. 3-4-2011

Путни ковчег М.П. Аласа

Пе­ва­ти кад се, авај, и оно су­шта­стве­но у на­ма што је рас­пе­ва­на ти­ши­на, што је по се­би пој, кад се оно раз­де­ша­ва у сум­њи­ча­ву на­пу­клост, у ци­ку за­луд­ног са­мо­ра­зје­да­ња, или у тру­бље­ње све­мо­ћи (а че­сто не­ма се ни то­ли­ко мо­ћи бар да се оста­не у се­би, ка­мо ли изи­ђе из се­бе); кад се и оно ма­ло, што би оста­вље­но са­мо се­би мо­жда и за­пе­ва­ло, улу­до ис­тро­ши на есте­ти­зо­ва­ње пред са­мим со­бом из­глу­мље­ног бла­жен­ства или па­ће­ни­штва, или на уисти­ње­ње не­че­га што је су­штин­ска лаж; кад се смр­то­но­сном игром на ко­ноп­цу па­ра­док­са, у ства­ри, че­сто и од са­мог се­бе, при­кри­ва вр­ло не­жна не­га за­во­ји­тог спу­жи­ћа сво­га ја, или оча­ја­ње пред бес­пу­ћем лич­не про­ма­ше­но­сти;

Браничево 3-4/2011. у штампи

КЊИЖЕВНА КРИТИКА ИЛИ ПРОВЕТРАВАЊЕ КРИТИЧАРСКИХ ЛОЖА

тематски двоброј

Садржај

I

Ф. В. Ј. Шенлинг, Из Увода у „Филозофију уметности“   9

Златко Красни, Проветравање критичарских ложа 12

Мирослав Лукић, Песник – критичар   16

Слободан Бранковић, Оштрица која недостаје   24

II Одабране странице из опуса песника-критичара

 из светске књижевности

Шарл Бодлер, I Предговор   29

 II Предговор Цвећу   29

 Белешке   30

 III Нацрт Предговора Цвећу зла   32

Ф. М. Достојевски, Њекрасовљева смрт   34

Пол Варели, Осећајност   37

Езра Паунд, Џемс Џојс и Пекише   46

 Гвидове везе   52

Воланс Стивенс, Сабране песме 1921–1931   56

Осип Мандељштам, Испад   58

 Белешке о поезији   61

III Одабране странице из опуса песника-критичара

 из српске књижевности

Бранко Лазаревић, Слободна и незаинтересована критика   67

 Критика (допуна)   70

Момчило Настасијевић, Белешке за стварну реч   72

 Белешке за стварну мисао   74

 Белешке о неопходности израза   77

 О нашој савременој поезији   79

Марко Ристић, Запис из 1938.   81

Станислав Винавер, Ми­ли­сав ка­ме­но­ре­зац из ужич­ке

 чар­шије и Ми­ја Па­вло­вић

 из ко­смич­ке чар­ши­је   88

 Јапански дрворез   90

Миодраг Павловић, Нова кретања   91

 Могу ли се поредити песничке

 традиције разних језика   102

Васко Попа, Поноћно сунце   105

Небојша Васовић, Епско и лирско начело   107

Љубомир Симовић, Прибелешке на маргинама

 идеолошке поезије   113

Мирољуб Милановић, Исток, исток   116

Мирослав Лукић, Излаз из лавиринта или Увод

 у превредновање   118

Александар Лукић, Амблем тајног писма света   125

IV Одабране странице официјелне књижевне критике

 из српске књижевности

Љубомир Недић, О књижевној критици   131

Јован Скерлић, Политичка књижевност   139

 Николај Велимировић – Религија

 Његошева   141

 Лажни модернизам у српској

 књижевности – Dis: Утопљене душе   148

Исидора Секулић, Исток у приповеткама Иве Андрића   162

Ђорђе Јовановић, Књижевност и нови реализам   171

Петар Џаџић, Ве­ли­бор Гли­го­рић или

 „иден­ти­фи­ка­ци­ја са агре­со­ром“   177

Борислав Михајловић, Уместо Предговора   200

Зоран Мишић, Предговор   203

Светлана Велмар-Јанковић, Добрица Ћосић   212

Богдан А. Поповић, Начела   218

Ђорђије Вуковић, Покрет и страх   222

Душан Радовић, Предговор   228

Александар Јовановић, Крв ипак није вода   234

(Напомена ) Александар Лукић, Темат  241

Нови број Браничева, као поклон, може се бесплатно преузети од вечерас

Први двоброј БРАНИЧЕВА, 1-2/2011

Најновији број БРАНИЧЕВА одштампан је на 202 странице у 500 примерака. На корицама је репродукција слике М. Аничића ДОРУЧАК У НОСТАЛГИЧНОМ ПЕЈСАЖУ (1972), али између корица овог броја ничег - носталгичног, напротив!

Покренут је са мртве тачке дуго одлагани разговор о вредновању и превредновању, изнете су на овај или онај начин неке ствари о којима најшира читалачка публика у Србији једва да ишта зна. 

Разговор са професором Живодрагом Младеновићем разоткрио је како се то радило под комунистима, па и у књижевности. Како је било могуће да се литерани крадљивци вину до челних места неких виталних српских културних и издавачких институција. Тај разговор открива индиректно и све оно што чини паклено неокомунистичко наслеђе у  српској култури, и књижевности пре свега.

Само због разговора са стогодишњим професором Младеновићем овај број Браничева

је требало штампати у 30. ооо примерака, да се зна! Али високи тиражи у овој сиромашној и тужној земљи на Балкану резервисани су за тзв. листове, часописе, и 

писце блиске власти и центрима моћи.

Част реалне, стваралачке и непоштедне књижевне критике у овом броју бране - како би то рекао један од сарадника у овом броју песник Мандић - чланови тзв. белог књижевног тима: покојни Лазаревић, Бошко Томашевић, Душко Стојковић, Мирољуб Милановић и Мирослав Лукић (познатији као Белатукадруз).

...Дигитална верзија овог најновијег двоброја,  може да се преузме од вечерас на Веб сајту Аламанаха за живу традицију, и тако ће овај интересантан број прећи  границе београдског атара, Србије, Балкана, Европе, Америке, Африке и Азије, Аустралије....

       Видети више: https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/andeo-sa-lampom/prvidvobrojbraniceva1-22011

Награда "Госпођин вир" за 2010. годину НИЈЕ ДОДЕЉЕНА

Једна књижевна награда мери колико чланови који је додељују виде и тиме су мерени. Дух може да лети од глупости до глупости као птица од гране до гране, како би рекао Валери, али једна књижевна награда увек  има циљ, који се шири попут концентричних кругова, из једног средишта у бескрај, у нове подстицаје.

Статуа, симбол ове награде.
Неће бити додељена за 2010.

Брод званичне књижевности, у нас, такозване бирократске, налик је на брод пун весељака Хијеронимуса Боша. На том броду  има  безброј подстицаја за актере, официјелне илити бирократске књижевности – мноштво књижевних награда, наметачких, уз таламбасе најтиражнијих дневника земље Србије, које се, гле чуда, забораве другог дана након доделе. Тим наградама, тј. оним најизвиканијим, које су одавно доведене у питање, производе се «великани» који се признају само овде. Производи их круг критичара без мане и страха, по неком секташком диктату, како и приличи том броду веселника који се бори са стихијом већ више од једног века.

Насупрот том броду званичне књижевности постоји и један чун незваничне књижевности, мањинске, бездане, коју  овде заступа једна једина књижевна награда «Госпођин вир», која се додељује ауторима који умеју да оживе наше дубине, да сиђу у «мистичне вирове и да по цену напора целог бића дају дело које има и сву драж новине, па и оно смешно трзање збиља живих нерава, збиља сапетих спрегова.»

Минуле године, 2010, по свему судећи, наши песници, романописци, књижевни мислиоци, већина – укрцала се на већ спомињани брод веселника. Шта то значи заиста? Кад песници, писци, романописци, есејисти, могу да пишу све, зашто да пишу којешта?  Награда «Госпођин вир» заснована је, заиста, зато да би се оно што је у српској поезији, прози и есејистици било лепо и примамљиво, заменило и истиснуло само нечим лепшим и тако даље све лепшим од лепшега до у вечност!

Таквих наслова, на жалост, у протеклој години није било, те ова награда не може бити додељена за 2010. годину!

Присуствујемо већ подуже својеврсном митарењу чудовишта. Немилосрдном походу  бирократских наметача  крпених лутака и књижевноуметничких сурогата. Уметници за које је писање прва и права награда, неколицина, на оном чуну, који сваког тренутка може да усиса некаква матица и вир без дна, толико су потиснути на маргину и у слепе кутове нашег јавног и друштвеног живота, да то постаје невероватно, сулудо, неразумно и опасно. Овде се не чује глас уметности будућности, од буре, рике и стихије, наметачког халакања тзв. «великих жирија критике» које је изабрао онај коме име не вреди спомињати. Из тог општег глувила и аутизма савремене званичне књижевности, нисмо видели минуле године ни једно дело, које би се, макар криком огласило.

Први двоброј БРАНИЧЕВА за 2011. годину

На корицама "Браничева" бр. 1-2/ 2011.
уље на дрвету Микана Аничића, из 1972,
Доручак у носталгичном пејсажу, слика у власништву Белатукадруза

Први  тематски двоброј    БРАНИЧЕВА

за 2011. години у целини је посвећен  превредновању.   Часопис се тренутно штампа.

Саветујемо да на време обезбедите примерак за себе, јер ће овај број због своје актуелности  бити разграбљен.

САДРЖАЈ

Позив на сарадњу                                                                5

М. Л. Белатукадруз,  Питања, чуђења, нервозе,

                                  (пре)вредновања                                7

Бранко Лазаревић,   Моје нервозе                                      11

                                Нови месец                                         14

                                О последњим стварима                    32

                                Литија историје                               38

                                Из необјављеног дневника                65

Славица Гароња-Радованац,  Тајна професора

                                               Младеновића                       76

Мирослав Лукић, Грађа која се први пут објављује.

                                О домаћем пауку.                             127

М. Л. Белатукадруз, Грађа за превредновање:

                                    сведочанства, опомене               143

Душан Стојковић, Питања (чуђењем изазвана)

                                 за (пре)вредновање наше

                                 књижевности                                  146

Бошко Томашевић, Затучена књижевност                     163

Мирољуб Милановић, „Заробљени ум“

                                          Чеслава Милоша                    174

Зоран М. Мандић, Ханибалов шатор                               187

Ружица Јовановић, Ароганција празних погледа             194

М. Л. Белатукадруз, Скривени прави наслов                      196