Posle četiri decenije zabrane američka knjiga o Draži

KADA je američki istoričar i bivši vojni obaveštajac Robert
Mekdauel početkom 1970. godine u SAD pripremao objavljivanje svoje
knjige „Streljanje istorije“ o generalu Draži Mihailoviću, maršalu Titu i
borbi četnika i partizana protiv nacista u Drugom svetskom radu, CIA je
zabranila štampanje i distribuciju ovog dela. U strahu za život i
sudbinu rukopisa, profesor Mekdauel je knjigu tada dao prijatelju
Blagoju Radenkoviću, iz Los Anđelosa, sa preporukom: „Uradi šta možeš da
istina izađe na videlo!“

Tek 42 godine kasnije, „Streljanje istorije“ je štampano u SAD
na engleskom i u Srbiji na srpskom jeziku. Američka čitalačka publika je
tako dobila priliku da spozna drugo lice rata na prostoru bivše
Jugoslavije.

- Mekdauel je krajem 1944. bio oficir
za vezu američke obaveštajne službe OSS u štabu kod đenerala Draže i šef
Odeljenja OSS za Jugoistočnu Evropu. Na licu mesta se uverio kako su se
pripadnici Jugoslovenske vojske u otadžbini borili protiv nacista i
kako su ih saveznici, Amerikanci i Englezi izdali i predali komunistima.
Ta istina nije bila po volji američkoj vlasti pune četiri decenije i
knjiga je bila pod embargom - otkriva nam Blagoje Radenković, priređivač
knjige na srpskom jeziku.

Robert Mekdauel bio je
univerzitetski profesor antropologije i istoričar. U vreme rata kao
obaveštajac Kancelarije za strateške zadatke (OSS), iz koje je stvorena
CIA, bio je zadužen za analizu Balkana. Bio je poslednji američki oficir
za vezu kod generala Mihailovića. Preminuo je 1980. godine.

Mekdauelova
knjiga je vrlo sažeta. Čine je autentični američki vojni i politički
dokumenati, od kojih su neki prvi put objavljeni, i pukovnikova analiza
ratnih operacija na prostoru Jugoslavije. On otkriva pozitivnu ulogu
Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini i Draže Mihailovića u borbi
protiv nacista, ali i dokazuje savezničku izdaju Ravne gore, posle
odluke predsednika Ruzvelta i premijera Čerčila da komandu i vlast u
Jugoslaviji predaju Titu. Da bi se opravdala vlast komunista, Zapad je,
piše Mekdauel, koristio laži i političku propagandu. Zato je autor
knjigu i naslovio „Streljanje istorije“.

ZAHTEV
ZBOG svog stava da je general Mihailović jedini delotvorni nosilac
otpora Hitleru i njegovim slugama u Jugoslaviji, po povratku sa vojne
misije pukovnik Mekdauel je, u zimu 1944, udaljen sa mesta šefa
Odeljenja za Jugoistočnu Evropu. Kako se danas otkriva, Titov režim je
1970. godine „zahtevao“ od američkog državnog sekretarijata da se
profesor Mekdauel osudi na smrt, a da se njegov rukopis knjige
„Streljanje istorije“ spali!

„Opseg
ratnih operacija Pokreta Ravna gora u ratu protiv neizmerno nadmoćnijih
nacista je vođen na frontu, ali i u pozadini, jer su fašistima
onemogućavali korišćenje rudnih i prehrambenih dobara, bitnih za
funkcionisanje nacističke vojne mašine. Vojska Draže Mihailovića je
imala dejstva protiv železničkih saobraćajnica, prevoza na Dunavu i
direktne napade na nemačke trupe. Ostvarena je i saradnja sa bugarskim,
rumunskim i mađarskim nacionalnim pokretima“, piše Mekdauel.

Podseća
da su Amerikanci za đenerala Dražu pred kraj rata pisali da je
„Balkanski orao, srpski Robin Hud i nada saveznika na Balkanu“. Da je
Trumanovo odlikovanje Draži Mihailoviću dodeljeno 1948. godine uz
obrazloženje:

„Za presudan doprinos Srba u
postizanju pobede u Drugom svetskom ratu. General Dragoljub Mihailović
se istakao organizovanjem i vođenjem važnih odbrambenih snaga protiv
neprijatelja koji je okupirao Jugoslaviju od decembra 1941. do decembra
1944. Zahavaljujući izvanrednim naporima njegovih trupa mnogi
avijatičari američkog ratnog vazduhoplovsta su spaseni i bezbedno
vraćeni u svoje baze pod savezničkom kontrolom. General Mihailović i
njegove snage, iako bez neophodnog ratnog materijala, i boreći se pod
ekstremnim okolnostima, doprineli su u velikoj meri savezničkim ratnim
naporima i bili važan faktor u postignutoj konačnoj savezničkoj pobedi!“

Međutim,
odlikovanje predsednika SAD nije uručeno đeneralu jer ga je Tito
streljao u leto 1946. godine, niti je u SAD dozvoljeno da se Draži
Mihailoviću u Vašingtonu podigne spomenik. Nastao je period
prećutkivanja istine, piše Mekdauel. I naglašava:

„Optužbe
protiv Draže Mihailovića za izdaju su laž! Draža se borio od prvog do
poslednjeg dana rata - Tito nije. Nije postojao nikakav period Dražine
‘neaktivnosti’ tokom čitavog rata. Draža nije sarađivao sa okupatorima,
Tito jeste! Ravna gora jeste bila jedan od presudnih činilaca za pobedu u
Drugom svetskom ratu“, tvrdi Mekdauel.

 

    _____ Iz Komentara:

gagom 20. januar 2014. 10:48
#2800978

Хвала Богу те истина напокон угледа светлост дана!Разочарање непоменикових следбеника тек следи!

murtaK 20. januar 2014. 09:56
#2800908

Da li je ovo odgovor na moj poziv g.Ratku da
Novosti krenu s otkrivanjem tajni, zakulisnih radnji i obmana
politikanata jer se istina i informacije kriju od naroda!?







Posle četiri decenije zabrane američka knjiga o Draži | Reportaže | Novosti.rs

Mina Đukić: Bez hrabrosti nema magije

SNIMANjE U ILEGALI ZA razliku od nekih drugih filmova, "Neposlušne" nije pratila marketinška kampanja već od prve klape. Mina Đukić kaže da su u ceo projekat ušli "gerilski", bez previše najavljivanja, zbog čega joj je još draže kada neko prepozna njihov trud. - Dirljivo je kada pročitam prikaze nekih Amerikanaca koji do poslednje srži prodiru u ono što sam htela da kažem u filmu. O tome nisam ni sanjala, mislila sam da pravim nešto "autistično", ilegalno, ali pretpostavljam da zbog autentičnih emocija to uvek neko prepozna.

DEBITANTSKO ostvarenje Mine Đukić "Neposlušni" svoj filmski život započeće 20. januara, svetskom premijerom na poznatom američkom festivalu Sandens. Na festivalu koji je osnovao Robert Redford, srpski film će biti prikazan u takmičarskom programu "World Dramatic Cinema", a osim premijere imaće još pet projekcija.

Mina Đukić

- Priča je lična, počinje u malom mestu u Vojvodini, u kojem sam i sama odrasla, i istražuje međuprostor između detinjstva i zrelosti. Glavni junaci Leni i Lazar putuju na biciklima, preispitujući svoj odnos i sopstveno odrastanje - objašnjava za "Novosti" Mina Đukić, koja je napisala i scenario za film.
Po njenim rečima, "Neposlušni" predstavljaju i lični odgovor na pitanje treba li ostati ovde.
- Koliko god stvari na trenutak izgledale loše i obeshrabrujuće, treba naći mehanizam kojim ćeš da prepoznaš lepotu oko sebe. To je ta borba mojih junaka, a volela bih da moja lična priča potakne gledaoce da pronađu takvu vrstu senzacije i u sebi.
Mina je svoj film snimila sa skromnim finansijskim sredstvima, ali kaže da je od novca mnogo važnija hrabrost kojom pristupaš poslu.
- I kada trošiš male pare, ponašaj se kao da na raspolaganju imaš ogroman novac. Treba ulagati u intuiciju, emocije, u odnose, u energiju ekipe, jer je to mnogo veća vrednost od novčane i to je ono što se na kraju i vidi u filmu.
Mlada autorka kaže da su uštedeli novac, ali i dobili na kvalitetu i autentičnosti time što su bili spontani tokom snimanja.
- Ovo je road movie, trebalo je da putujemo po celoj Vojvodini, što teoretski znači mnogo novca. Ali, naša raspoloženost za "lutanje" donela nam je mnoge stvari koje se drugačije ne bi desile. Ako je metod rada hrabrost, lutanje, potraga, onda ti i život poklanja darove. Ako si uplašen i stegnut onda je to put koji nema veze sa magijom, a film je magija, iracionalna stvar.
Rediteljka objašnjava da je naš region veoma uzbudljivo tle za bavljenje filmom, jer je ovde život "dramatičan i lud".
- U Srbiji nema ničega što te čini sigurnim i garantuje ti kontinuitet rada. Ovde je svaka prilika da snimaš film "kamikazno iskustvo", ne znaš gde ćeš završiti i šta će se desiti posle.
Po njenim rečima, sve ovo ima i pozitivnu stranu, jer su onda razlozi zbog kojih se baviš filmom čista i iskrena ljubav, bez skrivenih motiva.
- Film jeste proizvod i od toga, na kraju krajeva, živiš, ali ako unapred kalkulišeš sa temom i idejom da bi odgovorio trendu, to postaje polubirokratska stvar. Film i poslušnost, odnosno konformizam, ne idu jedni sa drugim i tako ćeš teško doći do nečeg vrednog, do umetnosti.

Mlada autorka će "Neposlušne" na Sandensu predstaviti u društvu glavnih gumaca Hane Selimović i Mladena Sovilja. Samo desetak dana kasnije očekuje je evropska premijera na festivalu u Roterdamu (29. januar), sledi Geteborg (30. januar), a krajem februara i predstavljanje u Istanbulu. Datum domaće premijere još nije određen, a rediteljka kaže da se on može očekivati na proleće.
- Publika je inertna, ali ne treba se predati, treba naći načine da se gledaoci namame u bioskope. Volela bih da premijeri prethodi dobra reklamna kampanja. Film nije laka komedija, ali se bavi lepotom življenja na jedan drugačiji način. Ima lepote, smeha, ljubavi, slobode, putovanja, drame - objašnjava autorka.

Mina Đukić: Bez hrabrosti nema magije | Kultura | Novosti.rs